Boris Aleksić: Vojislav Šešelj protiv Haškog tribunala rizikuje život

U petak 17. septembra 2010. godine Vojislav Šešelj je hitno odveden u bolnicu „Bronovo“ gde je nad njim izvršena elektrokonverzija. Elektrokonverzija je metoda putem koje se pacijentu kroz grudni koš daje serija elektrošokova kako bi mu se srce vratilo u normalni (sinusni) ritam. Ova invazivna terapija primenjena je kao vid lečenja aritmije sa kojom predsednik Srpske radikalne stranke ima ozbiljnih problema od ove godine. Međutim, ona se pokazala kao neuspešna. Vojislav Šešelj je tog trenutka bio na ivici života i smrti.

Kako je do toga došlo?

Zatvorski lekari predvođeni Paulusom Falkeom godinu dana su zanemarivali savete kardiologa iz Srbije kako treba lečiti Vojislava Šešelja. Još 16. oktobra 2009. godine prof. dr Zdravko Mijailović sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu izradio je „Kardiološku evaluaciju“ Vojislava Šešelja.[1] Prethodno Mijailović je po Nalogu Pretresnog veća III imenovan od strane Sekretarijata Haškog tribunala kao stručnjak sa zadatkom da pregleda lidera radikala u Hagu.[2]

U stručnom mišljenju dr Mijailović je predvideo nastanak srčanih aritmija sa kojima dr Šešelj do tada nije imao problema, i mogućnost naprasne smrti od moždanog ili srčanog udara![3] On je precizirao da kod dr Šešelja mogu da se pojave aritmije kao posledica lekova koje su mu prepisali u Haškom tribunalu![4] Dr Mijailović je takođe predložio neophodne dijagnostičke pregleda koji do danas nisu izvršeni.

Međutim navedena upozorenja nisu značila ništa zatvorskim lekarima u haškoj Pritvorskoj jedinici. Oni su nastavili sa dotadašnjom praksom. Naime, još 8. maja 2009. godine nakon Naloga Pretresnog veća III Sekretarijat je najzad skinuo oznaku tajnosti sa izveštaja holandskih lekara o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja.[5] Taj izveštaj ima ukupno 3 strane, dok izveštaj dr Mijailovića iz oktobra 2009. godine ima 61 stranu! Prema mišljenju holandskih lekara najveći problem dr Šešelja posle štrajka glađu su „masna jetra“ i višak kilograma.[6] Naravno mediji na Zapadu počeli su da zbijaju šale sa tim podatkom pokušavajući da naškode ugledu Vojislava Šešelja. Godinu dana kasnije svima će postati jasno da je kardiolog dr. Zdravko Mijailović bio u pravu, a da su holandski lekari i to dva lekara opšte prakse i jedan gastroenterolog[7] pogrešili. Čak i sam postupak Holanđana koji u svoj „stručni“ tim nisu uvrstili ni jednog kardiologa govori dovoljno o njihovim namerama.

Pored toga zatvorski lekari u Hagu kao najčešći izgovor za propuste u lečenju navode nedostatak novca. Kada je bilo potrebno izvršiti najprostiju stomatološku intervenciju kod Vojislava Šešelja zatvorski lekari i uprava su govorili da nemaju dovoljno para u budžetu. Naravno ovi izgovori se ne koriste samo kod dr Šešelja već kod svih zatočenih Srba. Međutim da li stvarno nema novca u budžetu Tribunala?

Budžet Tribunala u Hagu za period 2010–2011. iznosi 301,895,900američkih dolara.[8] Pri tom, najmanje 33 države u svetu, Evropska unija i 10 nevladinih organizacija meću kojima su Karnegijeva i Rokfelerova fondacija kao i Sorošev fond dodatno finansiraju Haški tribunal.[9] Ovo je dokaz da novca ima ali da uprava Tribunala ne želi previše da troši na lečenje bolesnih pritvorenika. Da li zbog toga što ih smatra unapred krivim? Simbolično u punom nazivu Tribunala u Hagu jasno se vidi da taj sud ne priznaje prezumciju nevinosti.[10]

Zatvorski lekar Paulus Falke je lekar opšte prakse i on savete daje najčešće telefonskim putem. Povrh svega on je „lečio“ i Slobodana Miloševića bivšeg predsednika Srbije i SRJ.[11] Falke je ubeđivao Vojislava Šešelja da ne prisustvuje statusnoj konferenciji 21. septembra 2010. godine. Upravo na toj konferenciji dr Šešelj je javnosti saopštio da sumnja kako su ga trovali u Pritvorskoj jedinici preko kuvane hrane, jer su mu enzimi jetre bili loši dok je upotrebljavao tu vrstu hrane. Kade je prešao na konzerviranu hranu – hranu lošijeg kvaliteta, enzimi jetre su se popravili.

Paulus Falke mesecima ubeđuje sve kako zdravlje Vojislava Šešelja nije ozbiljno ugroženo. Ali zbog čega je onda dr Šešelj 17. septembra hitno odveden na elektrokonverziju? Falke je radio potpuno suprotno od predloga navedenih u izveštaju dr Mijailovića, iako su mu detalji iz njegove ekpertize bili poznati. Takvo ponašanje zatvorskih lekara i uprave u Haškom tribunalu ugrozilo je život Vojislava Šešelja i pogoršalo je njegovo zdravstveno stanje.

Jednostavno rečeno ukoliko su lekari u Tribunalu na osnovu Mijailovićevog stručnog izveštaja znali da neki lekovi koje su prepisani Šešelju izazivaju aritmiju i da zbog toga postoji opasnost od njegove naprasne smrti zbog čega su dozvolili takav razvoj događaja? Da li su upravo to i želeli? Nezavisna istraga u UN bi to mogla da utvrdi.

Sa druge strane i u Srbiji se uskoro pokazalo da zatvorski lekari u Hagu nisu jedini koji ne haju za lekarsku etiku i ljudska prava. Načelnik Vojnomedicinske akademije Miodrag Jevtić kadar Demokratske stranke je 20. septembra odbio da da dozvolu dr Zdravku Mijailoviću za ukazivanje hitne savetodavne pomoći Vojislavu Šešelju! Jevtić je na samo pominjanje imena Vojislava Šešelja istog trenutka stao u zaštitu „bezgrešnog“ Tribunala u Hagu oslikavajući sebe kao puku političku marionetu. Pronatovsko[12] Ministarstvo odbrane u čijoj je nadležnosti Jevtić kasnije je pokušalo da se opravda saopštenjem u kojem su naveli da nije postojao zvaničan zahtev za angažovanje dr Mijailovića, ali bezuspešno. Dr Zdravko Mijailović ni ranije nije angažovan na osnovu zahteva odbrane već po nalogu Pretresnog veća IIIod strane Sekretarijata Haškog tribunala, a između njega i dr Šešelja je još u oktobru 2009. godine uspostavljen odnos lekara i pacijenta. I na ovom primeru se pokazalo da izvršna vlast u Srbiji deluje u skladu sa interesima i ciljevima Haškog tribunala i njihovih osnivača - SAD.

Iz navedenog jasno se vidi da Tribunal u Hagu i njegove marionete u Beogradu Vojislava Šešelja tretiraju kao najvećeg protivnika. A kako i ne bi kada im je zagorčao život toliko puta. Nakon svedočenja dr Šešelja u postupku protiv Slobodana Miloševića najznačajniji deo optužnice koji se tiče navodnog stvaranja Velike Srbije više nije mogao da se pripisuje predsedniku Srbije i SRJ. Na kraju štrajka glađu Vojislava Šešelja 2006. godine Haški tribunal je morao da se povuče i prihvati njegove zahteve utemeljene u međunarodnom pravu. Prvi put u istoriji Tribunala pokrenuta je istraga protiv tužilaštva i to na zahtev prof. dr Vojislava Šešelja, odlukom sudskog veća od 29. juna 2010. godine. Kako se u samoj odluci videlo svedoci tužilaštva su optužili tužioce i istražitelje za ucenjivanje, torturu i druge pritiske. Uostalom Šešelj je i glavni krivac za loš ugled Tribunala u Svetu.

Samo na osnovu navedenih primera iz predmeta Vojislav Šešelj moguće je i potrebno je sprovesti nezavisnu istragu u Ujedinjenim nacijama o radu Tribunala u Hagu. Ta istraga bi pokazala da službenici tužilaštva i celog Tribunala nisu iznad zakona i Povelje UN dok bi uloga ove univerzalne organizacije ponovo ojačala u svetu.

Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu neće odustati dok ne potuče do nogu taj recidiv unipolarnog sveta. Krajnje je vreme da mu predstavnici slobodnog sveta pomognu u tome.